Материјали који се користе за компоненте мотоцикла бирају се првенствено на основу њихове функције, захтева{0}}носивости и радног окружења. Метали су материјали који се најчешће користе у производњи мотоцикала; челик, који се одликује високом чврстоћом и одличном отпорношћу на хабање, обично се користи за компоненте подложне великим оптерећењима, као што су оквири, радилице, зупчаници и лежајеви. Легуре алуминијума, цењене због своје мале тежине и супериорног одвођења топлоте, често се користе за кућишта мотора, главчине точкова и одређене структурне делове.
Поред метала, инжењерска пластика и гумени материјали играју значајну улогу у компонентама мотоцикла. Инжењерска пластика нуди предности као што су мала тежина, отпорност на корозију и лакоћа обраде, што их чини идеалним за каросерију, заштитне панеле и кућишта инструмената. Гумени материјали се првенствено користе за гуме, заптивке и јастучиће за{2}}апсорбовање удара, обезбеђујући функције против клизања, заптивања и амортизације.
Композитни материјали и напредни нови материјали се све више усвајају у производњи компоненти за мотоцикле. На пример, угљенична влакна-позната по високој чврстоћи-према-односу тежине-се користе у одређеним деловима модела високих{5}}перформанси. Штавише, развој нових-енергетских мотоцикала је покренуо напредак у материјалима за компоненте као што су кућишта батерија и електронски делови, гурајући их ка већој безбедности, еколошкој прихватљивости и високим перформансама.
