Избор материјала за компоненте мотоцикла је првенствено одређен функцијом дела, оптерећењима која мора да издржи и радним окружењем. Као основна компонента, мотор се обично производи од материјала као што су легура алуминијума, ливено гвожђе и челик. Алуминијумска легура, цењена због своје мале тежине и одличног одвођења топлоте, обично се користи за кућишта мотора и одређене структурне делове; челик, који нуди високу чврстоћу и отпорност на хабање, често се користи за компоненте које су подложне значајном напрезању, као што су радилице и зупчаници.
Структурне компоненте-укључујући рам, предње виљушке и систем вешања-примарно су направљене од-челика високе чврстоће или легуре алуминијума да би се обезбедила стабилност и безбедност возила. Оквир захтева високу отпорност на ударе уз минимизирање тежине како би се побољшале перформансе руковања. Компоненте као што су главчине точкова и делови за кочење такође често користе легуре алуминијума и челика, балансирајући захтеве за чврстоћом са побољшаним одвођењем топлоте и издржљивошћу.
Пластика, композитни материјали и напредни лагани материјали се такође све више користе у компонентама мотоцикала. На пример, каросерија и заштитни панели често користе инжењерску пластику, која нуди предности као што су отпорност на корозију, мала тежина и лакоћа обраде. Штавише, развој нових енергетских мотоцикала подстиче усвајање материјала за компоненте као што су кућишта батерија и електронски делови који нуде побољшану безбедност и еколошку одрживост.
